Башта-машта

Моја башта је баш чудно мјесто,

ту ми се машта поигра често.

Додирнух руком мекано тло-

унутра задрхта притајено зло!

Од страха падох усред мрквице,

тад извири чудо-пркосна кртица.

Смјех се своме подземном змају,

змају што је страшно љутијо тају...

Хтио је кртац да глуми кловна,

заборавио шкртац-сезона је ловна.

Онаког сллијепог зграби га мачка,

живота лијепог ту му би тачка.

Баш чудно мјесто моја је башта...

А онај кртац?

Е,то је машта! Њој се опрашта...

Наташа Савић IX₃