Има један дјечак

очи су му плаве,

чим изговори име моје

оне му се сјаје.

Име му је лијепо

предивно се пише,

и ја га волим,

он мене још више.

Ноћу кад легнем

сањам га стално,

љубим га, грлим

али ништа није стварно.

Тај је дјечак сладак

живи поред школе,

и све дјевојчице га

неописиво лудо воле.

Александра Толимир VII₅