Боже, још ме дјететом зову,

Али сам далеко од тога;

И још увјек ме невином зову,

Али душа хоће да призна;

И искреном још ме сматрају,

Али тијело лаже;

О, Боже, још ме својом зову,

Али, ја нисам њихова...

Борим се с ланцима дјетинства

И зовем одрастање;

Ломе ми кости и газе по сновима,

Ал` ме згазити неће.

Још се рвем са судбином,

И играм са истином,

Тражим одговоре и желим да знам.

Да ли одрастам?

Ако је тако, онда нек` баце

Снове у поноре, незнане

И нека никад не пожеле

Лутке крпене, разигране.

Јер ја,

само заводим жеље мирисом туђих снова,

Заборављам путеве, остављам наде...

Падам у висине, губим се.

И знате ли шта још?

...Сањам да одрастам

Нина Говедар IX₃