Jo{ uvek

Jo{ uvek cuvam stare cipele,

Izgazene i izbledele

I jo{ uvek me, ispod pokrivaca od prasine

Se}aju na tebe.

Jo{ uvek se setim nas,

Kad ugledam zvezdu padalicu,

Kad ~ujem udaqeni lave` pasa

U rane jutarwe sate.

Jo{ uvek prou~avam oblake,

Kao Mi nekad

Kao da u wima tra`im

Izgubqene snove.

Jo{ uvek se se}am tvojih re~i,

Na mese~ini,

I tvojih

Prstiju u kosi.

Jo{ uvek pretim vremenu,

I strepim

Da mi ne izbri{e

Uspomene.

Jo{ uvek prekliwem

I jo{ uvek se nadam,

Jo{ uvek verujem

Da te imam.

Jo{ uvek negde u srcu

^uvam dogoreli opu{ak

Koji si ugasio

Ono ve~e kad je i Dunav }utao.

I jo{ uvek

Skrivam suzu

u oku

Kad tebe spomenu…

Jer jo{ uvek nisam nau~ila

Da se borim i da molim,

I jo{ uvek ~ekam…

Jo{ uvek znam…

Jo{ uvek na srcu ~uvam

Tragove tvojih stopa

I jos uvek je bol

Moja uteha…