Кад бих могла
Кад бих могла да полетим,
да у твоје срце слетим,
да се винем у висине,
до облака бијелих, меких,
до звијезда сјајних, далеких.
Кад бих могла као ракета ја,
да одем до свемира,
да видим неког марсовца,
да он и ја играмо ластиша,
и да се купамо у сјају и зрацима
сунца.
Кад бих могла само један
дан бити тама,
ући у твоје мисли
и показат ти да ниси сама,
да сазнаш шта ти се игра,
шта не учи,
који проблем тебе мучи.
Када бих могла слободно
ходати по води,
и причати приче роди
и показати јој шта је
у моди,
да зна она шта се носи,
да се мало дотјера и
почешља по коси,
да ноге смањи,
и исправи стас,
да научи пјеват на глас.
Кад бих могла,
кад то не би био само сан,
сваки нови дан,
био би чаробан.
Николина Шкоро VII5