Кад бих могла да полетим,

да у твоје срце слетим,

да се винем у висине,

до облака бијелих, меких,

до звијезда сјајних, далеких.

Кад бих могла као ракета ја,

да одем до свемира,

да видим неког марсовца,

да он и ја играмо ластиша,

и да се купамо у сјају и зрацима

сунца.

Кад бих могла само један

дан бити тама,

ући у твоје мисли

и показат ти да ниси сама,

да сазнаш шта ти се игра,

шта не учи,

који проблем тебе мучи.

Када бих могла слободно

ходати по води,

и причати приче роди

и показати јој шта је

у моди,

да зна она шта се носи,

да се мало дотјера и

почешља по коси,

да ноге смањи,

и исправи стас,

да научи пјеват на глас.

Кад бих могла,

кад то не би био само сан,

сваки нови дан,

био би чаробан.

Николина Шкоро VII₅