Опусти се путниче! Буди пустињак!

Крени још данас у први маслињак!

Но, маслине не живе било гдје, ни свуда,

стреме мору сињем, ил` тамо некуда...

Јер, сунца је златна највише тамо,

а вали су клатна- чини се само,

што охриди лаким мирисом озона

туку и бриде ко црквена звона.

Прилези, стави руке под главу!

Заборави на заборав, ил` на слатку славу...

Погледај у крошње- зелене су ношње;

у њима се нешто неба, плавог свода,

тек назире испод плода.

Упитај се тада-

колико је та маслина млада?

Колико је пута, зелена и жута,

родница родила?

Стотинама пута, раширеног скута,

плодом се оплодила.

Колико је громова, колико ломова,

колико је потреса, буре што је отреса,

колико је пуких скрила, које војске побједила,

које је гладне нахранила и болесне излијечила.

Које ране извидала, које тајне прећутала,

које птице одморила, заљубњене заклониола?

Још се није уморила!

Сад, снадбјевен таквим знањем,

погледај је с поштовањем...

И кад браздиш, и кад бродиш,

или земљом када ходиш,

твоме прамцу, или вранцу,

познанику, или странцу

-пријатељство нек` је правац!

Досјети се,

у немиру, или хиру,

или у живота виру

да си дјелић у свемиру

-и да ниси самац!

Наташа Савић IX₃