Мине-подмукле убице у рату и у миру

Иако се често каже,

рата више нема, хвала Богу,

од запалих мина дјеца, ипак, губе руку ил` ногу.

Чијел` се руке усудише,

у земљу да их ставе,

зар рукама истим не милује дјечије главе?

Зато почујте сви,

опрезно у шетњу, пољем ил` шумом.

У њима сигурни нисмо осим кад идемо друмом.

Можда уз мирисно цвијеће,

вребају подмукле мине,

гдје можда страшна експлозија,

сваки час сине.

Пожелимо зато да мине не праве више,

те окрутне убице што много убише.

Весели кораци у поља и шуме да се врате,

да природу чувамо; има чисту да нам је дате.

Исидора Церовац IX₃