Зар опет сузе,

зар опет туга

због изгубљеног оца ил` друга?

Ма, станите,

ви, кобне убице,

Станите и покажите своје ружно лице!

Станите, грешке признајте,

Свијетеје мали,

Око себе погледајте.

Погледајте само оно дијете,

зар је заслужило да му пријете,

да пати!

Што живот скратиште његовом тати?

Његову мајку рањена душа боли

што отац не може да га и даље воли,

да са оцим својим радост дијели;

-Ма, то стварно, нисте смјели!

Тамара Јагодић IX₄