Опрости сад,

у часу почетка и краја.

Опрости за сузе,

јер исплакане су због музе.

Опрости због речи,

изречених свих.

Опрости за глас који нестаје,

подрхтавајући.

Опрости за срећу,

коју више осетити нећу.

Опрости за дугу,

којом прикривах своју тугу.

Лако је судити неком ко те воли,

и тражити да за опрост моли.

Кад сазнаш да не можеш против срца свога,

ни против топлог осмеха твога.

Љубави вечна, љубави моја,

ако је ово-збогом,

онда, нек` срећа је заувек с` тобом.

Сад одлазим моја срећо,

и бол у срцу све је већа.

И кад оде тај час почетка и краја,

кад се узбурка море Бескраја,

опрости за љубав што постоја`,

љубави вечна, љубави моја.

Драгићевић Александар IX₄