Отаџбина

Кад бих имала чаробни штапић

хтјела бих да снажно у једном трену

да сваку стопу осетим твоју

титраје земље и воде чувала к`о успомену.

Ја растем,мислим,осећам јаче-

колико родна земља ми значи,

и у њој родни град је детињство,

што мајчинском љубављу зрачи.

Моји су корени под крајишким небом,

једна се рука греје крај мора,

а друг милује равни север,

док глава пева песму високих гора.

Некад си, кажу, моћнија била-

у време кад сам на свет стизала.

Ипак сам те дечијом маштом у мало срце,

к`о перле нанизало.

Могу све светске силе и зла

да те парчају да те гутају и ломе,

ал не могу ништа мени у теби

вољена земљо у срцу моме....

Зец Јелена IX-₃