Поклоњена многа

Градила те храбро,

Чувала те будно,

Ценила бескрајно.

Ту дедови наши

Саградише пруге,

Оставише нама

Да градимо даље.

Кад далеко одем,

Мисли ми се роје.

Ипак, свако воли

Вратит` се на своје.

Филип Бабић IX₂