Пећина              

Једна пећина тамна,

из које вири грана,

која изглед пружа,

како расте бела ружа.

Ружа из те чудне баште,

има изглед дечије маште.

Видела сам једног пужа,

који леп је као ружа.

На тој грани чучи сова,

гледа ружу красних снова.

Мала је и слатка сова,

коју чува мали Јова.

Рекох Јови, ту ћеш стати,

ружу нико неће брати.

Док та сова снове сније,

ја се крај ње само само м

и смишљам стихове нове

све боље и боље.

                                    Вања Кесић VII₁