Стара напуштена кућа

Има једна стара напуштена кућа,

прављена је од прућа.

Сад се већ руши,

ко уђе тај се гуши.

Ко у њу сад улази,

из ње не излази.

Та се кућа тресе кад удари муња,

двориште пуно је жбуња,

коприва, траве и трња.

Ја сам тамо била веома давно,

у њој је страшно и јако тамно.

Мишева слепих, врабаца мртвих и паука има,

и кад је лето и кад је зима.

Пауци, непрестано разапињу мрежу,

и у пукотине куће стижу.

Цело двориште прекрила дубока трава,

у тој кући нема ни живих мрава.

Вања Кесић VII₁