Трагови

Трагови моје душе...

Копним у облацима таме,

зидови мог света се руше,

наше душе, рујне,саме.

Трагови лика твога,

што некад беше.

О, горки порази љути!

Што некад беше?

Трагови моје душе.

Верујем у избор свој,

а трагови мастила се суше,

и верујем у реч.

И недостајеш у пркосу свом

и престаје покрет тај.

Увело цвеће у вази,

док срце лупа у екстази.

О, земљо, света моја!

Отвори утробу своју,

и прими сина свог.

А ветар јауче,

к`о гладан пас.

И његов јадан, суморан глас.

Трагови, осећања...

Ехо живота у мени одјекује.

Свећа љубави још увек сја.

Трагови, отисци...

Отићи хоћеш,

сви ће.

Ал` дођи сад да заједно вичемо,

да вичемо!

Да удишеш трагове живота.

И живеће вечно,

у ћутању нашем,

у душама,

у ранама...

Трагови једног живота,

копне у облацима.

Зидови мог света,

сада су душе наше.

Драгићевић Александар IX₄