Сунце сија цијели дан

баш је био забаван.

Људи иду са осмјехом на лицу

као да се смије вицу.

Сунце је залазило полако

кући је ишао свако.

Брзо је прошао дан

Тако сунчан и лијеп зван.

Сунчевих зрака више нема

сунце сада дријема.

Вече је сада заузело мјесто

људи сад не раде често.

Мјесец изађе сретан и жут

и није као прошли пут.

Сија као сијалица нека

или као да неког чека.

Чека своје украсе

а то је, зна се

То су звјездице мале

које су га звале.

Свјетла се погасише

сви на спавање пођоше.

Сањају лијепе снове

и пустоловине нове.

Марко Балић VII₂