Пређи планине,

пређи долине,

поруши куле

и градове,

пронађи прави пут,

подигни свој скут,

подиг1ни главу,

и крени тамо гдје мислиш

да треба,

тамо гдје срећа вреба.

Само немој да се занесеш,

да се у машту

превише унесеш,

да погрешно кренеш

и са правог пута

скренеш.

Не дозволи ни да те

сломи самоћа и туга,

јер увијек за све

постоји шанса друга,

ил` постоји неко да

те утјеши мало,

да знаш да је бар

неком до тебе

стало.

Иако је далеко

он ће да ти да

наду и мало љубави и среће,

да ти да крила

да полетиш

као вила,

да одеш до свемира

и угледаш звијезде

сјајне, звијезде бајне.

Он ће да ти улије

мало радости

и кап среће,

да и ти постанеш

дио мира,

и да схватиш

да ниси тачкица

већ дио свемира,

и још једна

звијезда сјајна,

једна неоткривена тајна

Николина Шкоро VII₅