Нигдје

Анђеле,

не плашим се дана кад ме више неће бити на овоме свету,

ни у јесени

ни у зими

ни у цветном прољећу

ни у сунчаном лету

не тражи ме.

Ни иза зелених брда

ни иза цветних поља

ни на гробу мом иза шумице тамне.

Не плачи анђеле,

на дан када ме више не буде било

зар се све тако брзо завршило?

Где се иде кад се оде?

Ни у зелена брда,

ни на цветна поља

ни у шумицу тамно.

Где се иде кад се оде?

Лидија Дракулић IX₄