Поглед кроз прозор учионице

Кроз прозор учионице кабинета српског језика видим само велико, жуто-златно дрвеће и голе врхове.

Један дан изађох из школе, чух и видјех како аутомобили и дјеца журе, иду, куда журе? Кући, дјеци, послу, игри? Лишће по тротоару направи изложбу. Шарену изложбу пуну јесењских боја. Изађе из школске улице у којој сви журе, иду.

А у другој улици тета Мира носи црвене паприке за ајвар и поврће за зимницу. И сада стојим испред школе и гледам људе како журе, иду.

Александра Радујковић VII₂