Позна јесен

Освануло је хладно јутро.Спремала сам се за школу и гледала како пропадава снијег.

Дрвеће је скинуло своје златне капуте магла се спустила низ улицу. Лагани вјетар је покретао снијег у много правила. По трави се ухватила јутарња роса а у ваздуху се осјећао мирис јутарње свјежине. Улице су пусте, само по који ђак прође хитро журећи у школу. Из димњака се извијао први јутарњи дим-то домаћини ложе ватру у својим кућама. По који голуб стоји на грани једне старе брезе, гледајући гдје може наћи храну.

Горана Драгић VII₁