Чудесна врата

Постоје једна врата

Од сребра и злата.

Ја стадох код тих врата

И позвоних трипут.

Кро та врата и ја сам прошла

Увео ме младић дугокоси

Тад видим да у руци шприцу носи,

Затим једна дјевојка.

Тад схватих да су дрогирани

Па ми се на лице спусти мрак

Потрчах да негдје нађем спас.

Тад застадох код чудесних врата

Јер зачух неки глас:

„Ко једном уђе

Више се не враћа.“

Николина Радошевић и

Христина Булаја  VI1