Дрога пакао који постоји

Не бој се,појављује се нешто светло.

Немој плакати,још мало па је свануло.

Држи ме чврсто за руку,јер и ја наслућујем,много тога.

А шта ће се десити када сване?

Да ли је то,заправо,светло или тама?

Шта се то догађа?Чији су то јецаји,дозивања?

Обриши сузе,отерај страх,насмеј се,

јер ово је последњи пут да видиш светло дана.

Тешко је то објаснити.....ту страшну зебњу.

Тај осјећај грозе кад те смог гуши.

А грло ти се само стеже,уста суше.

Ноге клецају,ал' не од среће већ од страха.

Бојим се,иако знам да морам издржати,

јер ово није мој последњи живот.

Долазе тежа времена,а ја већ сад осјећам....

Живјећемо у подземљу,са гомилом изгубљених јецаја.

а ја ћу тражити суштину бола,и смисао љубави.

Ово је још једно путовање у све дубљи очај.

Тако смо далеко од оног времена,

када је  живот много вредео,био леп.

Више ниси свој,та необична појава тобом управља.

Веома је болно,али такво је сада време..

Тресем се,патим,иако знам да и ово мора проћи.

Зато нестрпљиво чекам нови живот, и боље дане.

Јевросима Чавић VIII5