Хумка

Један младић крај хумике,

Сузе му теку попут кише

је под том хумком лежи,

дјевојка коју неће љубити  више.

Били су срећни,он и она,

али једног дана дјевојка

заувијек неста.

И од тог дана у његовом срцу

За срећу и љубав нема мјеста.

И на ту црну  земљу,

на ту хумку он спусти

дрхтавом руком цвијеће.

А она зна да те црвене руже,

Ум и живот вратити неће.

Али кад је младић примијетио

да се спустила тама,

он се мало одмаће и реће:

"Опрости драга,ти сад мораш

Остати сама ,ја сад морам ићи,

јер се  спустила тиха тама,

а ти ме чекај и чекај ме драга,

ја ћу сигурно доћи!!!

Теодора Драгичевић VI1