На крилима маште

                        Легла сам у кревет и посматрала звијезде.У сљедећем тренутку једна звијезда је почела да постаје све већа и сјајнија. Дошла је до мог прозора, али сам тек тад видјела да изгледа као велики ћилим.Свијетлила јесјајом, најсјајнијом свјетлошћу и просто ме дозивала да се попнем на њу.Изненађена, успела сам се. На њој је сједјела дјевојчица, дуге, златне косе и  златних очију.

                        Питала ме да ли желим летјети са њом до неслућених висина и видјети Мјесец и звијезде.Пристала сам на то и ми смо се винуле у висине.Лијепо ми је било летјети и при томе осјећати благи вјетрић у коси.Спустиле смо се на једну од звијезда.Било је ту великих ливада,пуних цвјетића и лептирића.Мноштво дјеце је пјевало пјесме,радујући се моме доласку.Провели су ме у обилазак својих звијезда.Вездух је тубио чист,није било аута,ни оружија,као ни свађалица.Сви су ту били добро расположени и љубав је избијала из сваког њеног бића.

                        Утом је зазвонио сат и ја сам се пробудила.Погледала сам око себе и сав мој сан је нестао.

Тмара Маливојевић VI3