Омилјена улица у мом граду

            Омиљена улица у мом граду је улица Иве Андрића.Она је превучена сивим асвалтом. На појединим мјестима виде се неравнине и пукотине терета који по њој пролази.

            Са лијеве и десне стране поредано је дрвеће. Подсјећају ме на храбре војнике, који одају почаст мојој омиљеној улици. Огромно коријење дрвећа избило је из земље и као да жели да нам каже: " Хоћу да будем слободан и да ме не притишће хладне бетонска плоча." Волим шетати својом лицом у рано прољеће када пупољци дрвећа јуре за топлим сунчевим зрацима. Понекад  је тиха и сјетна, и ја осјећам да желим да буде сама. Она памти моје прве кораке, до сам несигурно држећи се за мамину руку ходала и освајала њену путању. Сигурна сам да се сјећа мог првог ђачког дана кад сам кроз њену путању весело скакутала до школе. Моја омиљена улица је увијек ту. Она је мој приказ из дјетинјства, и храпро носи терет наших стопала. Годинама лежећи ту поред моје школе испраћа пуно несташних и веселих ђака. Када би могла да прич сигурна сам да би то биле најљепше приче препуне скривених тајни, приче препуне скривених тајни, првих љубави и пољубаца. Сада, док ходам њеном хладним асвалтом, желим да легнем  и да је загрлим својом топлином.

            Желим да она увијек буде ту и да по њој ходају само срећни људи. Волим те, улице моја, препознајме увијек као што ћу и ја тебе.

Ивана Сантрач VI1