СЈЕЋАЊЕ

Сјећам се иако је било давно...

Пахуље су прекриле град.

Свуда је владала срећа,људи се веселе...

Наравно...Нова је година.

Лутам пустим улицама града

Изненада чујем како ме неко зове...

Кад оно ти.

Ти...који си недостижан,а волим те

Не, ниси ме требао звати,нити ми прићи

Јер ти нећеш схватити

Колико ће ми то значити.

Јасно ми је,дошао си изненада

Тако ћеш и отићи...

Поново ћу остати сама,

Ја која волим,

А знам да немам шансе.

Да бар знам да глумим и лажем

Моје тијело раздире бол,

У моме срцу понор

У глави одјекује

„Он одлази,а ја га волим,

И зато ћу читав живот да патим.“

Теодора Драгичевић VI1