Жеља

Жеља ме пуста раздире,

жеља,  да га још једном видим

загрлим и усне његове вреле пољубим.

У срцу жеља,

а понор у души,

док ми се цели свет руши.

Жеља јака, али немогућа

у мени пламти

желја да се он

мојој обали врати.

Жеља у мени још живи и расте

иако су после њега

остале само ране и красте.

На мени је још увек

његов мирис и отисак,

вечне љубави ожиљак.

Жеља ме убија

и изнутра изједа

иако сам свесна где ово све води

док ме његова љубав до лудила доводи.

И ова жеља, као жеља свака,

је јака

а за мене можда и прејака.

Више не знам ни сама куда

јер је он око мене и у мени

где год се окренем.

Он је једноставно свуда.

Нек` ми неко куда сада

ја сама не знам,

јер у мом срцу хаос влада,

а у души шака јада.

Бојана Папић IX3