FUDBAL

Od samog pocetka fudbalske igre igrao se lepršav i živ fudbal,gdje se igra zasnivala na fantastičnim sposobnostima pojedinaca.Ovakav način igre gubi se 1954.da bi ga nakratko oživio Brazil 60-ih i 70-ih godina 20-og vijeka. To je bila igra na potez, igra sa igračima specijalistima, igra sa slobodnim izborom ritma igre, igra u takozvanoj svojoj zoni igre, igra bez ponavljanja, igra bez obaveze. To je bio period slobodne igre, koju nije moglo da prihvati vreme baš zbog nedostatka ritma i obaveze u tom ritmu.

Brazil kao pojava i kao šampion 1958,1962 i naknadno 1970.godine ponovo afirmiše fudbalsku igru. Ponovo uzor postaje igra, igra kao vrhunsko ostvarenje.Ova igra koju je afirmisao i lansirao Brazil, vezana je neposredno za izuzetne svetske specifične i neponovljive individualne vrednosti, kao što su Pele, Garinča, Vava, Đalma Santos, Nilton Santos, Žair, Tostao, Žerson i druge.Taj visoki nivo, doprinos i spas fudbalske igre koji su u tim periodima obavili Brazilci, svet ipak nije mogao da prihvati kao uzor, bez obzira na svoju privlačnost,svestranost i atraktivnostkoju je ova igra demonstrirala.Jer, da neko igra kao Brazil, mora najprije da ima i da stvori igrače kao što su: Pele, Vava, Nilton Santos, Đalma Santos, i ostali ,a to je bilo nemoguće.Bez obzira na nezamenjljivost i na nenadmašnost Pelea, Brazil nije bio i nije uspeo da postane svetski uzor. Brazil je bio i ostao svetska atrakcija, ali nikad nije bio uzor.