 |
 |
 |
 |
 |
Marfijev zakon je popularan idiom koji označava kosmološku predodređenost izvijesnosti pojave baksuznog događaja u kauzalnom nizu. Iskaz zakona glasi:
Ako išta može poći naopako, poći će.
U čitavoj zapadnoj kulturi je ovaj izraz veoma popularan način opisivanja
situacije u kojoj je nešto neočekivano krenulo naopako.
Zakon je dobio ime po američkom majoru Edvardu Marfiju, inženjeru koji je radio
na razvoju i testiranju sjedišta za katapultiranje pilota, na nečem što je
ličilo na stolicu pričvršćenu za vrstu raketne dresine.
Legenda kaže da sve potiče iz američke vazduhoplovne baze Edvards u Kaliforniji,
gde su se tokom hladnog rata izvodili razni eksperimenti. Godine 1949. je
izvođen projekat pod nazivom MX981 sa namerom da se ispita sposobnost ljudskog
organizma da izdrži značajna ubrzanja, odnosno Ge-silu. Test je koristio dresinu
na raketni pogon postavljenu na šine i hidraulične kočnice za zaustavljanje.
Početni test je izvođen sa lutkom vezanom za sedište dresine, ali je u nekim
testovima učestvovao kapetan Džon Pol Stap. Tokom izvođenja testa se postavilo
pitanje pouzdanosti instrumenata koji su merili sile kojima je bio izložen
kapetan Stap. Marfi je predložio elektronsko merenje naprezanja na sigurnosnim
kaiševima koje bi služilo kao mera sila. Marfijev pomoćnik je postavio žice i
davače, a proba je urađena prvo sa šimpanzom.
Davači su pokazali nulte vrednosti. Postalo je jasno da je nešto pogrešno
postavljeno, i ubrzo utvrđeno da su svi davači okrenuti naopako. U tom momentu,
legenda tvrdi, je Marfi izgovorio sudbonosne reči. Prema jednom drugom
inženjeru, koji je prisustvovao eksperimentu, Marfi je krivio za grešku
asistenta govoreći,
"Ako ovaj momak može išta da pokvari, pokvariće!"
Po njemu, kasnije su inženjeri ovo koristili u međusobnom razgovoru kao izreku
"Ako se može dogoditi, dogodiće se."
Drugi, uključujući i Marfijevog sina, tvrde da je prvobitna izjava glasila:
"Ako se neki posao može obaviti na dva i više načina, a samo
jedan vodi u propast, biće urađen baš na taj način".
Kako god, izraz se prvi put pojavio na konferenciji za štampu kada je kapetan
Stap odgovarao na novinarsko pitanje kako to da prilikom takvih testova niko
nije ozbiljno povređen. Stap je odgovorio da su ozbiljno uzeli u obzir Marfijev
zakon. Potom je objasnio da to znači da su predvideli sve eventualne probleme
pre testa.
Varijacije na istu temu
Marfijev zakon se pojavljuje u raznim oblicima. Prvi oblik, poznat od 1952.
godine, je glasio
"Šta god može poći naopako, poći će!"
Verovatno prvo pojavljivanje u štampanom obliku je bilo u knjizi "Ljudi, rakete
i svemirski pacovi" Lojda Malana 1955. godine:
Omiljeni naučni zakon pukovnika Stapa je bio Marfijev zakon:
"Ako ikako može poći naopako, poći će."
Duh zakona
Bez obzira na tačan iskaz i poreklo izraza, duh ovog zakona je odbrambeni
pristup koji se ogleda u predviđanju grešaka koje će krajnji korisnik uraditi.
Marfijevi davači Ge-sile su omanuli jer su postojala dva načina spajanja: jedan
je davao tačno očitavanje, a drugi nije davao nikakav rezultat. Krajnji korisnik
- Marfijev pomoćnik, istorijski lik - je imao dve mogućnosti za spajanje žica.
Naravno, izabrao je pogrešno i davači nisu uradili svoj posao.
U većini dobro urađenih tehnoloških proizvoda namenjenih prosečnom korisniku
pogrešno spajanje se namerno čini što težim. Na primer, 3.5 inčna disketa se ne
može ubaciti u disketni uređaj naopako. Naprotiv, 5.25 inčna disketa se mogla
ubaciti u disketni uređaj na razne načine koji su, usput, mogli i da oštete
uređaj. CD i DVD tehnologija dopušta da se disk ubaci unutra i obrnuto okrenut.
Odbrambeni projektant zna da, ako je moguće disk umetnuti naopako, neko će ga
nekad upravo tako ubaciti. Fatalisti smatraju da čak iako je nešto teoretski
nemoguće neko će jednom nekako uspeti upravo to.
Od prvog javnog pojavljivanja Marfijev zakon se iz aeroinženjeringa brzo širio
raznim tehničkim oblastima i ušao u opštu tehničku kulturu. Ubrzo su razne
varijacije ušle u popularni govor, a uopšteno se duh Marfijevog zakona odnosio
na naglašavanje činjenice da se negativne stvari događaju neočekivano. Tako se,
u svakodnevnoj upotrebi pojavljuje i oblik
Ako nešto može poći po zlu, poći će
a varijante su poznate i pod različitim nazivima (Finaglov zakon ili Sodov zakon
kod Britanaca). U svakodnevnom govoru postoje i drugi, popularni primeri koji se
često koriste za isticanje neizbežnosti baksuznog ishoda. Omiljeni primer na
srpskom je:
Zašto hleb uvek pada na namazanu stranu?
gde se, naravno, prenebregava činjenica da ne pamtimo slučajeve kada hleb ne
padne tako jer nam taj slučaj nije preterano važan. Ako bismo ovde uključili
zakon verovatnoće on bi davao svoje neumitne rezultate ali upravo duh Marfijevog
zakona govori o neposrednom uticaju subjektivnog, izvrnutog, pogleda na svet.
Dodatne varijante zakona i njegove posledice su razvijane tokom vremena. Neki od
njih kao opšta pravila, neki kao samopozivajući (rekurentni) a neki kao
analogije. Na primer, prethodna priča o namazanom hlebu može imati varijantu
Verovatnoća da hleb namazanom stranom padne na tepih je
srazmerna ceni tepiha.
gde se naravno tumači da ako je palo na nenamazanu stranu - pogrešna strana je
namazana. Jedna od posledica Marfijevog zakona je
Ako je nešto moglo da pođe naopako i ranije, a nije -
ispostavlja se da je manja šteta da je ranije pošlo naopako.
Ovaj i slični zakoni nekad vode paradoksu. Recimo ako spojimo dve marfijevske
izjave
Ako bacimo mačku sa krova ona uvek pada na noge
Hleb uvek pada na namazanu stranu
na način da mački na leđa vežemo parče hleba, a da je namazana strana odozgo,
dolazimo do sledećeg zaključka. Ako takvu mačku bacimo sa krova ona bi, prema
ovim zakonima, trebala da padne na oko pola metra iznad zemlje i da se tu
okreće.
Neki pak smatraju Marfijeve zakone beskorisnim, na primer:
Kad god operem kola padne kiša, sem kad perem kola da bi pala
kiša!
O Tulov komentar Marfijevog zakona filozofski razrađuje problem kauzalnosti i
kaže
Marfi je bio optimista.
Ovi mutant-zakoni pokazuju kako izgleda kada se Marfijev zakon primeni na samom
sebi.
Do sada je izdato par knjiga koje u svom naslovu imaju Marfijev zakon.
Najpoznatije su
• Marfijev zakon, 1977, Artur Bloh
• Marfijev zakon knjiga druga, 1980, Artur Bloh
i pune su varijacija, zakona, postulata, teorema, aksioma, posledica ... sve na
istu temu. Sem toga postoje i specijalizovane knjige
• Marfijev zakon: Lekari: Učinite zloupotrebu savršenom
• Marfijev zakon: Advokati: Krivljenje prava u pravnoj profesiji!
Marfijev zakon se nekad predstavlja kao životna filozofija. Zauzimanje
odbrambenog stava u životu znači predviđanje mogućnosti da stvari pođu naopako
bilo u inženjerskom projektovanju, ljubavnoj vezi, putovanju autobusom, nošenju
lubenice sa pijace, nameštanju satelitske antene ili nekih još bizarnijih
situacija. Po nekima je pitanje dobrog ukusa preduzimanje izvesnih mera
predostrožnosti dok drugi imaju svojevrstan religiozni pristup što se tumači kao
potpuno pogrešna interpretacija Marfija. U svakom slučaju, dalji razvoj teme je
subjektivan i kontraverzan.
Bitno je naglasiti da je Marfijev zakon opšti, univerzalan. Znači važi uvek i
svakome. To ga razlikuje od pojedinačnog slučaja koji se obično opisuje
sintagmom "Da se jadna za zelen bor uhvatim ..." ili "Zašto se ovo samo meni
dešava?". U tom slučaju ste prosto baksuz.