Бања Лука се први пут спомиње 1494. године у повељи угарског
краља Велислава другог Јагеловића у којој се наводи Јуриј Микулашић као кастелан
Бање Луке. Претходно звани Врбаски град био је уз Јајце најутврђенији у долини ријеке Врбас. Турци су га заузели 1528. године и спалили. Преносењем столице босанских владара из Сарејева у Бању Луку 1553. године град поциње да се сназно развија. Бања Лука постаје трговачки центар и развијају се разни занати. Бања Луцки трговци трговали су са Београдом, Скопљем, Солуном, Сарајевом, Дубровником и Венецијом. Тако је било све до 1638. године када је столица босанских везира пресла у Сарајево, откада почиње стагнирање Бање Луке.
Након вишегодишње стагнације током турске владавине, аустроугарска окупација у Бањој Луци, као средисту једног од шест новоформираних округа у земљи донијела је знацајне економске, социјалнеи демографске промјене, захваљујуци заводјењу правне сигурности и укључењу у заједницко царинско подручје.
Становништво бање лучке крајине ушло је у заједничку државу Срба, Хрвата и Словенаца са јаким економским теговима из минулих времена и бременом веома нагласених остатака феудализама готово у свим областима који су из свих домена привреде сназно утицале на односе и садрзај друствене свијести. Многих од ових унутрасњих одредјења, економских и социјалних односа споро су се или сасвим незнатно унутар себе мијењали, те је ово подруцје деценијама остало заостало са својим посљедицама које су из тога произилазиле.
Изглед савременог града Бања Лука је добила поцетком тридесетих година овог вијека када је на целу Врбаске бановине био бан Светислав Милосављевиц.
Историја града у априлском рату и годинама окупације и орузаном отпору представља одиста бурно и догадјајима препуно вријеме, схватљиво само са темељитим објасњењима у изравној и посредној вези са дјелатностима који су ранијим слободарским традицијама давале нове покретацке пориве, замахе и снаге. Сва дјеолвања су имала и цесто и логицан слијед кад у стварању идејних посљедица политицки подстицаји нису били неопходни. То се посебно видјелу у првој години устаске страховладе када је терор према Србима, Јеврејима и Ромима био најжешћи.
