Intervju

Home Filmografija Intervju Galerija

Iako ovog leta puni 29 godina, Nikola Đuričko već ima punih 10 godina radnog staža. Još na drugoj godini akademije dobio je ulogu u seriji “Otvorena vrata”. Snimio je više od 10 filmova (“Nataša”, “Nebeska udica”, “Munje”, “Do koske”, “Zona Zamfirova”, “Virtualna stvarnost”...), a danas uživa status popularnog i traženog glumca. Pre dve godine je igrao u gotovo svim domaćim filmovima, a onda je nastala pauza u njegovoj karijeri. Odslužio je vojsku i prestao da igra u nekim starim pozorišnim predstavama. Ovog proleća je vredno radio na novom komadu Jugoslovenskog dramskog pozorišta “Galeb”, u kom igra Trepljeva. Ipak, Nikola ne može bez filma! Nikola Đuričko: Dobio sam epozodnu ulogu u novom makedonskom filmu koji, za sada, ima radni naslov “Malo duše” i koji će se snimati ovog leta. Ulogu sam dobio tako što sam se prijavio na kasting i bio izabran. Zanimljivo mi je da radim sa ljudima iz bivših jugoslovenskih republika. Naravno, govoriću na makedonskom, pa već vežbam jezik. Za sada odlično razumem kad ga drugi govore. Koji je bio prvi film u kome si igrao? Nikola Đuričko: Prvi film sam snimio kao klinac. Zove se “Šta je s tobom Nina?” Igrao sam sina koji kaže dve reči. Na televiziji sam prvi put snimao seriju “Mali princ”, Miloša Radovića. Mali princ je bio crn i moja replika je bila: “Večeras se vraćam kući, večeras nemoj doći!” Bilo mi je strašno teško da to kažem. Kasnije sam, kao srednjoškolac, imao malu ulogu u filmu “Poslednji krug u Monci”. Sledeći film je “Do koske” a onda posle pauze od dve, tri godine su se ređali filmovi “Nebeska udica”, “Nataša”, “Munje”, “Normalni ljudi”, “Boomerang”, “Virtualna stvarnost”, “Zemlja istine”, “Zona Zamfirova” … Ipak, TV serija “Otvorena vrata” ti je donela pravu popularnost? Nikola Đuričko: Tu ulogu sam dobio na drugoj godini akademije. Dobijao sam velike honorare, pa sam odlučio da se osamostalim i da živim sam. Serija mi je poremetila školu, bilo je teško da uskladim predavanja i snimanja. Snimali smo je godinu i po dana i to je bilo dovoljno iskustva s televizijom. Tu su i serije “Oko moje glave” i “Laku noć deco”. Serija opterećuje jer je to naporan rad. Za sada ne želim da radim bilo šta na televiziji, ali to ne znači da sam joj rekao zbogom zauvek. Ljudi su skloni da te povežu s ulogom koju igraš i onda si za njih samo to. Film “Munje” Radivoja Andrića doživeo je neverovatnu popularnost, a dugo su se citirale i replike tvog lika Gojka Sise? Nikola Đuričko: To je gradska, uzbudljiva priča lišena bilo kakvog političkog konteksta. Žanr je izmđu komedije i ludila. I tokom snimanja smo znali da će to biti šašav film i pravo osveženje za publiku, bioskop i domaći film. Što se lika tiče, reditelj i ja smo želeli da on u startu odbija ljude, da bi kasnije ispao dobar... Taj film mi je ostao u jako lepom sećanju. Zaigrao si i u prvom domaćem horor filmu “T.T. Sindrom” Dejana Zečevića? Nikola Đuričko: To je film bez racionalnih i melodramskih situacija. Tu su satara i krv, a ja sam igrao dečaka koji kamerom nešto beleži. Snimanje je bilo vrlo uzbudljivo, jer je Dejan pravi ljubitelj horor filmova. Lepo je bilo raditi sa njim i raditi takav žanr. Pretpostavljam da većina devojaka nije mogla da odgleda ni pola filma! Ni ja nisam ljubitelj horor filma, uvek se plašim dok gledam, a onda se plašim i sutradan! Scenario je težak, ali sam hteo i to da probam, jer horor je žanr koji ne verujem da ću imati prilike ponovo da snimam. Često ti je partner na filmu bio Nebojša Glogovac. Pravo iz “Munja”, uleteli ste u “ T.T. Sindrom”? Nikola Đuričko: S njim sam radio sto puta i privatno se družimo-. Nismo toliko direktni parneri u svim filmovima. Sećam se kako je jedan mladi glumac u vreme premijere tih filmova rekao da smo Glogovac i ja zauzeli sve pozicije u domaćem filmu! Kao da nas dvojica imamo moć da bilo šta biramo! Nas zovu, ne određujemo mi šta ćemo da snimamo. Popularnost si uvek dobro podnosio, čak i kao klinac u osnovnoj školi... Nikola Đuričko: One koje nisu htele da pričaju sa mnom posle mog pojavljivanja na TV-u postajale su zainteresovane. Polpularnost dobro dođe, kad odem u banku ne moram da pokazujem ličnu kartu. Službenica mi se odmah obrati sa:” Zdravo Nikola je' l može autogram za ćerkicu?” Osećam se normalno, tako i koračam ulicom samo što ponekad izmamim osmeh neke devojčice, što je super! Šta privatno voliš? Nikola Đuričko: Ronjenje! Završio sam kurs za ronioca i kad sam god u prilici ronim jer me to opušta. Možda bih kao profesionalni glumac trebalo da imam redovne treninge i da neko brine o mojoj dijeti. Lakše mi je da odem na basket ili na fudbal nego u teretanu. Dok jurim loptu zabavno mi je, a ujedno i održavan kondiciju! Ti si o svom privatnom životu uvek govorio baš onoliko koliko treba... Nikola Đuričko: Normalan sam čovek pa je normalno da imam devojku. Normalno mi je i to što mnoge devojčice interesuje moj privatan život. To su začkoljice koje popularnost nosi sa sobom. Kakvi su ti planovi za leto? Nikola Đuričko: Preko leta se uglavnom snimaju filmovi jer glumci nemaju obaveze u pozorištu, a i lepo je snimati po suncu. Nemam neki poseban plan. Može da se desi da mi, kad dođem kući, zvoni telefon i da mi sve otkažu ili da mi jave da sam dobio neku veliku ulogu. Neizvesnost je ponekad neprijatna, ali je i ona deo mog posla.