Intervju II
 
Home Biografija Intervju I Intervju II Galerija
 
Pitanje koje smo, pre svih, postavili Vojinu Cetkovicu bilo je zasto se opirao ovom razgovoru. Odnosno, za razliku od nekih drugih prilika, ovaj put smo ga nagovorili s teskom mukom. Pitamo ga sta se to desilo?

- Imao sam lepa iskustva sa Blicom, uostalom to je novina koju redovno citam. A onda se najednom pojavi na srednjoj strani vasih novina naslov "Ljubavni zivot Vojina Cetkovica", i ispod mali tekst u kome se "analizira" kakav sam ja to ljubavnik. Blic sam uvek dozivljavao kao ozbiljnu novinu i molio bih urednistvo da tako ostane i ubuduce. Da je to objavio neki drugi list razumeo bih, ali Blic... nisam mogao da verujem, i zato trazim da se ovaj deo neizostavno objavi.

Uprkos ovome sto ste rekli stalno vas prate te price, u novinama se stalno pise o tim stvarima; sta mislite zasto?

- Mozda je rec o tome da ljudi pisu o meni tako zato sto racunaju unapred sta bi njihovi citaoci voleli da procitaju. Razmisljam da li da uopste vise dajem bilo kakve intervjue i bilo kome. Iako smatram da su potrebni. U redu je da se pojavljujes, da se pise, sto bi rekao Bradic - makar i dobro. Ali bas na takav nacin nije u redu. Svasta sam procitao o sebi. Zamisli, uzme moja devojka novine i ima sta da vidi. Ja kao ono, na sve strane. U jednom intervjuu sam strasno uvredio majku, mada uopste nisam rekao to sto je objavljeno. Naravno, majka mi je oprostila, ona me voli, ali bilo je ruzno.

Radite novu predstavu Pekicevo "Zlatno runo", o cemu je rec?

- Prestao sam da, govoreci o novoj predstavi, analiziram njenu aktuelnost. Ovde je sve aktuelno pa tako i ovaj tekst, koji je uzgred budi receno, mada je po vaznosti to na prvom mestu, fenomenalan. Moje zanimanje za pozoriste u poslednje vreme se svodi na male forme. Ono sto je takodje bitno za ovaj projekat jeste da smo se medjusobno izabrali. Ekipu cine bliski ljudi koji se razumeju sto u velikim ansambl-predstavama nije slucaj.Pogotovu danas. Predstavu radimo uz pomoc G17 plus koji su nas podrzali finansijski, dok je s druge strane rec o moralno korektnom projektu u kome se osecam dobro.

Pripadate generaciji koja u ovom trenutku nosi repertoar beogradskih pozorista i u grupi ste kvalitetnijih glumaca te generacije. Osecate li neki pritisak zbog toga?

- To je uvek bilo tako. Ja sam mislio da smo neka posebna generacija, ali nismo. Samo smo imali srece. Pojavili smo se sa jednom zdravom energijom ali smo dobili odmah priliku da radimo i iskoristili smo je. Kada vise ne budemo mogli da igramo mladje likove doci ce novi i to je stalno tako. Ono sto mogu da kazem za sebe jeste da sam uvek vodio racuna da ne idem ispod neke crte koju sam sebi postavio. Moze se desiti da neka predstava ne ide dobro, ali ja u njoj nisam bio ispod te crte... Makar se meni tako cini.

Jesu li energija i talenat vas i vasih kolega, dovoljni da odbrane pozoriste u ovom neveselom trenutku.

- Ne znam da li cemo odbraniti pozoriste ali sam siguran da cu se ja odbraniti.

Da, ali cete morati da postojite u pozoristu kao Vojin Cetkovic?

- Naravno da hocu. Iz ove perspektive mi deluje nemoguce da ne postojim kao Vojin Cetkovic u pozoristu.

Vara li me utisak, ili ste malo ogorceni?

- Ne znam nikoga ko trenutno nije ogorcen i razocaran u sve zivo. I ne znam kako da ne bude. Mogu ja sada da pricam o teskocama u pozoristu, ali je u pozoristu uvek bilo tako i to nije bitno. Sada je pak tako da se na sceni izrazavamo iz nekog osecanja ocaja, besa zbog okolnih dogadjaja... praznimo se. Jednom smo jednu predstavu jako dobro odigrali, a onda je moj profesor prisao i rekao: "Ej Vojine, ovo im je za sve"! I to je to.

Koja je to predstava u kojoj ste postigli ovo o cemu govorite?

- Jako volim predstavu "Roberto Cuko". Taj covek, reditelj Aleksandar Popovski, je fenomenalan. Kod nas nema mladih reditelja koji tako osecaju stvari. Mozda je to i zbog toga sto on dolazi iz drugog prostora i ima neka drugacija iskustva, ne znam ali znam da smo se lako prepoznali, tako lako nas je "nasao" da sam se ja lecio na tim probama.

Ukljuceni ste u predizbornu kampanju, slicno vasim klegama. Zasto?

- Samatram da neko ko se bavi javnim poslom ne moze da ostane po strani. Vreme je da se javno kaze ko je za sta, da se odredi. Bilo bi necasno da sedim i cutim. Ako mogu da nagovorim sto ljudi da dodju na miting ili da glasaju, to je dovoljno i to treba uraditi. Zbog toga se osecam bolje i mirnije.

Niste imali neprijatnosti zbog toga?

- Ne. Nikada nisam pominjao nikoga poimence, samo sam govorio sta bih zeleo, a to je da zivim normalno, da radim, da nemam probleme koje imam i koje imamo svi, da se ocistimo od kica koji je sve prisutniji, da se promene neke stvari koje se dugo ne menjaju, nista vise. Mislim da smo prevazisli pozivanje na krv do kolena, na ovo ili ono, narod to vise nece da slusa. Ljudi hoce da cuju mladog, zdravog, normalnog coveka koji slavi zivot. Mislim da je doslo vreme za apsolutno normalnu pricu.

Pripremate se za snimanje filma. O cemu je rec?

- To je potpuno nova stvar, film se bavi hororom na neki drugi nacin. Ja igram vampira. Posle ovog razgovora idem na kostimsko koreografske probe jer muziku radi "Darkvud dab".

U poslednje vreme mladi glumci sve vise saradjuju sa rok muzicarima?

- Oni su potpuno zdravi i okej momci. Proslo je ono vreme u kome je rokenrol vezivan za drogu, afere. To vise nije aktuelno. Danas je u trendu biti zdrav i normalan. Tako se razlikujes jer je vreme bolesno.