Istorija elektronske muzike i pojava sintisajzera

              Istorija elektronske muzike pocinje godine 1876. kada je americki naucnik Elisha Grey konstruisao instrument sa imenom muzicki telegraf. Gray je usao u istoriju kao inovator muzickog telegrafa, medjutim, problem je bio sto je ova sprava radila na slicnom principu na kojem je radio i telefon A. G. Bell-a. Na koji je Bell kasnije legalno dobio patent. Tako da Gray nikada nije dobio patent za svoje otkrice. Naime Gray je otkrio da moze kontrolisati zvuk pomocu samovibrirajuceg elektromagnetnog kruga, na taj nacin je stvorio osnovni notni oscilator. Telegraf je citao oscilacije koje su kreirane i prenosene telefonskom linijom, putem elektromagnetike. Gray je kasnije konstruisao i zvucnik koji je koristeci vibraciski diagram u magnetnom polju ucinio oscilacije zvucnim. Ovaj instrument mogao je da proizvodi tonove u okviru jedne oktave. Kasnije je A. G. Bell konstruisao eksperimentalni model "elektricne harfe" koja je radila na istom principu kao i Gray-ov instrument.

              Godine 1915. Lee De Forest po prvi put konstruisao triodnu elektronsku lampu (zvucnu lampu), koja je u kasnijim eksperimentima modifikovana i koristena kao dioda. De Forest se danas smatra za zasnivaca radio tehnologije, vlasnik je preko 300 patenata koje je i zadrzao. On je takodje otkrio da se diodna lampa moze koristiti za dobijanje zvucnih frekvencija kombinovanjem dva visokofrekventna signala da bi se dobila kompleksan nisko frekventni signal koji bi se mogao cuti.

Na istom principu je 1915. konstruisao i takozvani " Audion Piano". To je bio prvi lampaski instrument. U sustini "Audion Piano" je bila jednostavna klavijatura koja je koristila pocetnu triodnu lampu za sintezu cujnog spektra zvuka. Kontrolisana je grupom tipaka koje su omogucavale da se jedna nota svira po oktavama. Izlazni signal instrumenta bio je spojen sa grupom zvucnika koji su instrumentu davali prostornu dimenziju. Kasnije je De Forest iznio teoriju o instrumentu koji bi imao po jednu lampu za svaku od dirki. Time bi bila omogucena potpuna polifonija, ali nije poznato da li je ovaj instrumena ikada konskruisan. Kasnije usavrsene varijante klavira koje su radile na De Forestovom principu postale su veoma popularne i koristile su se u zivim svirkama tokom 50-tih.

                Godina 1926. Njemacki inovator Hugo Gemsbah konstruisao je "Pianorad". To je bio instrument koji je imao 25 dirki a ujedno je imao i 25 LC oscilatora, cime je bila omogucena potpuna  polifonija. Instrument je imao za svaki oscilator povezan po jedan zvucnik, ukupno 25 zvucnika poredanih u hornu iznad klavijature. Prosirena 88-tonska verzija je planirana, ali nirada nije pustena u produkciju.                     U tridesetim godinama se naglo povecao broj otkrica vezanih za muziku i elektro tehniku. Dovoljno je reci da je 1930. u sovjeckom  savezu izmisljen sonar, iste godine je u SAD-u osnovana: " The Westinhouse Organ" korporacija, 1935. Laurens Hammond konstruise cuvene Hammond orgulje koje se i danas proizvode. Medjutim, najznacajnija su otkrica A. Lesti-a i F. Sammis-a koji su 1931 konstruisali radio orgulje, a 1934 i prve polifone orgulje (Polyton Organ) koje nisu radile na principu velikog broja oscilatora.                          

  !969. je engleski elektro inzinjer i kompozitor Peter Zinnovieff konstruisao prvi EMS sintisajzer. Cuveni produkti ovoga sinta su VCS 3 i 3 VCO monosynth boje. Neki od produkata ovoga sinta bili su veoma neobicni i ekscentricni za svoje vrjeme tako da su se u pocetku rijetko koristili u produkciji. Instrument je kontrolisan sa vise klavijatura i imao je poseban pitch joystick kontroler. VCS3 je dizajnirao i konstruisao David Cockerell, koji je odgovoran za vecinu EMS sint produkata. Kasnije je postao poznat kao konstruktor prvog Akai Semplera. Uporedo sa hardverskim rjesenjima EMS je razvio i poseban programski jezik MUSYS. A do kraja 1979 konstruisali su i vocoder kakav je i danas u upotrebi u nesto modifikovanim varijantama. Galerija EMS produkata

              "Roland" korporacija osnovana je 1972. u Japanu. Iste godine konstruisali su svoj prvi sintisajzer, a 1973. su na trziste izbacili prvi model SH1000, a nedugo zatim i svoj prvi potabl kombo piano.  Njihovi legendarni modeli sintova su:

Roland SH 101

Roland Jupiter 4

Roland Jupiter 8

             1975. Na trzistu se pojavljuje i kompanija "Korg", ciji su prvi modeli postali sinonim za analogne klavijature toga vremena. Analogne boje sa tih klavijatura koriste se i danas u mnogim digitalnim varijantama, a neki od tadasnjin proizvoda ponovo su stavljeni u proizvodnju 2003. zbog velike potraznje.

Korg MS 20

Korg PolySix