Medju ljudima koji su pevali primitivni seoski bluz dvojica se posebno isticu: Slepi Lemon Dzeferson i Hadi Ledbeter, kasnije poznat kao Ledbeli.
Dzeferson je rodjen slep, godine 1887, na jednoj farmi blizu Vortema u Teksasu, kojih stotinu i pedeset kilometara juzno od Dalasa. Poput mnogih drugih slepih crnaca toga vremena, i Dzeferson je muzikom poceo da se bavi kako bi sebi obezbedio koru hleba. U ranoj mladosti radio je na zabavama i plesovima po imanjima u najblizoj okolini, a u dvadesetoj godini obreo se u Dalasu, gde je pevao i svirao u burdeIjima, barovima i na privatnim sedeljkama i igrankama. S vremenom je, kao i drugi crni muzicari, poceo da krstari po celom Jugu. Naposletku je pao u oci Ijudima iz Paramount Record Company i, izmedu 1926. i 1929. godine nacinio je oko osamdeset gramofonskih snimaka, koji su stekli znatnu popularnost medju crncima. Dzeferson je, navodno, bio priglup covek, pijanica i razvratnik, ali Pit Velding, odlican poznavalac bluza, dovodi ovu ocenu u pitanje, navodeci da su nekoliki muzicari koji su poznavali Dzefersona smatrali da je to prijatan i srdacan covek. Umro je mlad, negde 1930. godine, pod nejasnim okolnostima.
Zvuci paradoksalno, ali je Ledbeli, Dzefersonov najznacajniji sticenik, bio stariji od Dzefersona. Rodjen je ranih osamdesetih godina proslog veka i poceo je da se profesionalno bavi muzikom jos kada mu je bilo petnaest godina, za nagradu od pola dolara za vece, plus piće. Sa sesnaest godina već je bio ozenjen i imao dete, a oko 1910. godine nalazio se u Dalasu i radio kao glavni Dzefersonov pomocnik. Izgleda da je Ledbeli bio naprasit covek, a i ziveo je u sredini brutalnoj i punoj nasilja; tri puta je bio zatvaran: dva puta zbog ubistva i jednom zbog napada na neku zenu. Lomaksovi, koji su ga dobro poznavali, pomisljaju da je barem u nekim slucajevima bila rec o samoodbrani ali svejedno, Ledbeli je u zatvoru proveo dobar deo svoga zivota. Na slobodu je konacno pusten tek kada ga je »pronasao« Dzon Lomaks. Lomaks je bio toliko impresioniran Ledbelijevim pevanjem da ga je, 1934. godine, izveo da peva pred guvernerom Luizijane O. K. Alenom i guvernerom Teksasa Patom Nefom i ova dvojica su Ledbelija pomilovali. Tako barem glasi prica Lomaksovih. Frederik Rejmsi mladji kaze da je Ledbeli naprosto pusten iz zatvora posto je odsluzio kaznu. Lomaksovi su potom Ledbelija odveli u Njujork, zaposlili ga kao svoga vozaca i poceli da ga snimaju za ploce. Ledbeli je bio licnost kao porucena za novine: ubica koji je uz to i izvrstan narodni pevac. Poceo je da priredjuje koncerte i nastupa u nocnim lokalima i najzad se, 1949, pojavio i pred pariskom publikom. Kada ga je, u decembru te godine, zatekla smrt, Ledbeli je bio slavan čovek. Dzeferson i Ledbeli su samo najpoznatiji medu pevacima seoskog bluza; takvih pevaca je bilo neobicno mnogo i desetine njih mozemo i danas da slusamo zahvaljujuci gramofonskim snimcima nacinjenim dvadesetih i tridesetih godina.
