Po svoj prilici

-B L U E S -

1912.godina Blu-tonovi Seljacki blues

Blues evolucija

Po svoj prilici, prica o razvoju bluza nikada nece biti ispricana do kraja i valjano. Najraniji gramofonski snimci bluza nacinjeni su tek s pocetka dvadesetih godina, u vreme kada je ova muzicka forma već bila sasvim cvrsta i ne zna se gde je, kada je i kako je sazrevala. Koliko je poznato, na izraz »bluz« ne moze se naici ni u jednom tekstu o crnackoj muzici napisanom u proslom veku, niti u tim tekstovima ima opisa koji bi na bluz odista upucivali. Jos jednom smo, dakle, primorani da spekulisemo. Sam izraz mogao je poteci od izraza »potistenost« (the blue devils), koja je bila u upotrebi jos u elizabetinskom dobu.

Pocetak

Spiritual
Obicno se uzima da se bluz razvio iz spirituala, jer je u oba slucaja rec o »tuznoj« muzici. U stvari, spirituali su
cesto bili puni radosti a bluz, ako i nije u celini vesela muzika, sadrzi cesto komicne elemente i, ponekad, seksualne nagovestaje. Ocigledno, bluz se nije razvio iz spirituala, vec iz muzicke svakodnevice, koja je obuhvatala radne pesme, zatvorske pesme, ulicna izvikivanja i, izmedju ostalog, spiritual.

pocetak

Pesma o radu
Od svih izvora bluza najvaznija je pesma o radu. Simptomaticno je da je pesma o radu cesto pocivala na obrascu »poziva i odgovora«: glavni pevac bi dobacio kakav stih, a ostali bi na to odgovorili kratkom frazom, katkada ne duzom od jednog sloga - taman koliko je potrebno da se veslo izvuce iz vode, recimo, ili da se cekic spusti. Pesma o radu se, dalje, obicno oslanjala na krajnje spor osnovni tempo: radnik zamahuje sekirom, udara teskim cekicem po zeleznickom klinu, pokrece veslo ili poteze brodsko uze tek jednom na svake dve-tri sekunde, ako ne i mnogo sporije.

Tekstovi ovakvih pesama bili su improvizovani i glavni pevac bi smisljao stih za stihom; najcesce se zahvatalo iz uobicajenog motivskog fonda: nepravde i nedaće na poslu, cudljivost voljene, mrzovolja nadzornika »kapetana«, neuspesi pojedinaca u radu, zla sreca onih koji su prinudjeni da se seljakaju, i tako dalje. U ovome i lezi jedan od jakih razloga za verovanje da bluz vuce korene iz pesme o radu: sadrzaj bluza je, naime, u mnogo tesnjem srodstvu sa sadrzajem takve pesme nego sa sadrzajem spirituala.
Vokalne obrasce pesama o radu nametale su »kadence« odgovarajućih poslova; tempo zamahivanja sekirom ili spustanja teskog cekica odredjivao je duzinu svakog otpevanog stiha.

pocetak

Terpentinska naselja

U ovakvim pesmama bilo je dosta recitativa - sekvenci tokom kojih bi pevanje preslo u govor - uzvikivanja ili falseta
Ljudi koji su stvarali pesme o radu ziveli su uglavnom u »terpentinskim naseljima« (TURPENTINE CAMPS - privremena boravista smolarskih radnika, najcesce od brvnara ili satora, u kojima se obavljala i destilacija cetinarske smole u terpentinsko ulje) ili u logorima duz pruge u izgradnji, gde u casovima odmora razonoda nije mogla biti narocito raznovrsna. Po prirodi stvari, u predvecerje bi se pevale pesme. Seticemo se da su mnoge crnacke pesme imale visestruku svrhu i da su se jedne te iste pesme pevale na pamucnim poljima i u crkvama, u vojnickim logorima i na dokovima. U trenucima odmora, pesma o radu bila bi u svakom pogledu bliska i rado bi se pevala. Iz ovakve muzike, namenjene razbibrizi, negde i nekako je pocela da se pomalja nova forma, cvrsca nego kod pesme o radu; njena funkcija je bila da progovori o tome sta radnik oseca i misli o svojoj svakodnevnoci

Nazad

Muzika