 |
 |
 |
 |
 |
Posle svakog pojedinacnog stiha sledi kratak instrumentalni odgovor ili popuna
(fill). Instrument moze biti pevacev vlastiti bendjo ili gitara, pratiocev
klavir ili duvacki instrument ili, u modernom bluzu (Bejsijevom, recimo) —
citav
orkestar. U razvijenim i formalno zgusnutijim oblicima bluza, za svaku od ovih
malih sekvenci rezervisano je po cetiri takta, pri čemu na vokalni deo (stih)
odlazi dva ili dva i po takta, a na popunu ostatak.
Cini se da je 4/4 takt samo prividno prirodan takt, premda se nesumnjivo
nalazi u osnovi; pravi prirodan takt je, izgleda, dvostruko »sporiji«, što
ukazuje na ostatke pesama o radu, laganijeg tempa.
Kardinalna stvar kod lestvica su oni intonativno izmesteni tonovi, nasledjeni iz
africke muzicke prakse, koji
ce biti nazvani blu tonovima. Oko blu tonova bilo
je mnogo zbrke i zabune. Cesto se pomisljalo da je
rec o tonovima molske prirode
Sam Vilijam Kristofer Hendi mislio je tako, a tokom pedesetih godina
citav
takozvani fank (funk) pokret, koji su preduzeli crnacki dzez-muzicari, polazio
je od iste pretpostavke. Zapravo, blu tonovi su oni intonativno pomereni tonovi
o kojima je pisao Kribil i koji poticu neposredno iz Afrike. Mora biti sasvim
jasno da oni nisu ni durske (recimo e), ni molske prirode (es), nego negde
između.