 |
 |
 |
 |
 |
|
Nikolo Paganini
Rođen je u Đenovi 27.oktobra 1782. Jedan je od najčuvenijih virtuoza na violini. Počeo je da uči da svira sa šest godina a prvi put se pojavio u javnom životu izvodeći Sonatu koju je sam komponovao 1790. Godine 1795. otputovao je u Parmu (Italija)kako bi se doškolovao ali je bio odbijen. Nakon toga posvećuje se iscrpljujućem vežbanju sviranja, nekad i po 15 sati dnevno.Od 1810. postaje solista slobodni umetnik i nastupa u mestima širom Italije, a od 1828. i po inostranstvu zadivljujući publiku svojom virtuoznošću tako da ga je pratio glas da mu đavo asistira. Nastupao je u Beču, Parizu. Posetio je 40-ak gradova u Nemačkoj i Poljskoj ali je najviše novca zaradio nastupajući u Engleskoj i po Škotskoj. Postoji priča da kada je prešao tridesetu gotovo da više nije vežbao ali ipak se zna da je uspevao da održi kondiciju, a kada god je nastupao svirao je svoje kompozicije.Kada je stekao ime lako je zarađivao ali je i trošio pa je jednom bio u situaciji da je založio svoju violinu.Tada je od jednog bogatog trgovca uzajmio Gvarnerija za koncert a nakon koncerta isti trgovac nije hteo da primi violinu nazad. Od tada pa do smrti Paganini svira na Gvarneriju, a istu je nakon smrti zaveštao gradu Đenovi pod uslovom da se na njoj više ne svira. Prilikom nastupa uživao je da se igra izvodeći razne trikove.Tako je imao običaj da naštimuje jednu žicu za pola stepena više ili je veći deo kompozicije mogao izvesti na samo jednoj žici nakon što bi pokidao tri. Izvodio je pizzicato kako desnom tako i levom rukom u toku sviranja. Umro je u Nici (Francuska) 27.maja 1840
|
Stephane Grappelli
Rođen je 26.januara 1908. u Parizu.Kada mu je bilo 4 godine umrla mu je majka, a tokom I Sv. Rata, kada mu je otac mobilisan, biva odveden u sirotište i tamo ostaje sve do završetka rata i povratka oca. Tada nastupaju teške godine kada zajedno sa ocem živi u velikom siromaštvu. Kada je napunio 13 godina dobija od oca polovnu violinu i uči prvu skalu. Sa 15 godina radi u bioskopima kao pijanista kao pratnja nemim filmovima. Tada izvodi Mocartova dela i ponegde Geršvina a onda otkriva džez. Prvo svira sa Gregor's Gregorians-ima, najpopularnijim šou bendom Francuske tog vremena a onda sreće Đanga Rajndharta (Django Reindhardt) i zajedno sa Rajndhadtovim bratom, Rodger Caphut-om na gitari i Louis Vola-om na basu osniva poznati kvintet.Drugi Svetski Rat ih razdvaja. Nakon rata svet se promenio a sa njim i muzika. Ipak, Grappelli nastavlja da privlači publiku. Snima na stotine tonskih zapisa, a najpoznatiji snimci su mu sa Oskarom Petersonom, Žan-Luk Ponitjem i Jehudi Menjuhinom, sa kojima snima šest ploča i nastupa za 70-ti i 80-ti rođendan. Kada je nastupao, kao da je svirao sebi za dušu onako poluzatvorenih očiju i tajanstvenog osmeha. Čak i u poznijim godinama nastavio je da popravlja tehniku i performans govoreći da "uho ne čuje isto kada sviramo i kada slušamo snimak". Govorio je i da najbolje svira kada je srećan ili tužan ili kad je bio mlad i zaljubljen. Nazivali su ga osnivačem džez violine. Umro je 1997 u 89-toj godini života . Joe Venuti, Stuff Smith, Claude Williams i Grappelli zaslužni su za definisanje uloge violine u swing jazz-u.
|
|
Stefan Milenkovic Rođen je 25. januara 1977. u Beogradu. Otac Zoran, violinista i profesor na Fakultetu muzičkih umetnosti, nije žalio cipela kako bi obišao sve beogradske redakcije da bi izreklamirao sina - vreme je pokazalo da je mirne duše mogao da sedi kod kuće, jer kvalitet je kvalitet... Majka, Lidija Kajnaco, pijanistkinja, za razliku od glave kuće, ljubimcu je davala direktno na sceni.Kako sam kaže, osećaj za romantiku i ljubav prema lepšem polu u genima je porodice Milenković, a najveći kavaljer bio je Stefanov deda...čudo od deteta" imalo je čudesno detinjstvo. U belom fraku sa mnogo aplauza, pa ne čudi što je vremenom postao princ sa violinom... Uostalom, ko još može da se pohvali da je postao slavniji i od slavnog Hanrika Šeringa, takođe violiniste, koji je na dan Stefanovog rođenja održao koncert u Beogradu? Počeo je u trećoj, u osmoj je snimio prvu ploču, od jedanaeste je član UMUS-a, a u 13-oj je bio student FMU. Godine 2001. obeležio je 20 godina rada, odražao je više od 2000 koncerata, nastupao je pred Reganom, Gorbačovim, Papom Jovanom Drugim... Obišao je planetu uzduž i popreko - svirao je s najpoznatijim muzičarima sveta. Osvojio je silne nagrade, a kakav je violinista, najbolje ilustruju reči nemačkog kritičara Ulriha Herdiekerhofa (posle koncerta "Bah", 1997. u Hanoveru): " Milenković ima vrednosti pet najpoznatijih violinista 20. veka: bogatstvo zvuka Davida Ojstraha, tehničku perfekciju Jase Hajfeka, muzikalnost Jehudija Menjuhina, muzičku inteligenciju Nenriha Šeringa i radost sviranja Isaka Perlmana." "Mogu samo da citiram Janoša Starkera, jednog od najvećih čelista u istoriji: ne bih mogao da sviram da ne predajem, i ne bih mogao predajem da ne sviram", kaže umetnik, i radi ono što najbolje ume... I, tradicionalno, raduje svoje sugrađane januarskim nastupima.... Neke od zanimljivosti iz njgovog zivota su da je davno je obelodanio da njegov život čine male stvari. Mada, s obzirom da u rukama ima Stradivarijusovu violinu iz 1702. (ustupilo mu je - na korišćenje - društvo "Stradivarij" iz Čikaga) i da radi ono što voli, može se zaključiti da je srećan čovek sa mnogo velikih stvari. Bavi se ruskom borilačkom veštinom zvanom bojevni sambo - samoodbrana bez oružja: "Kada sam imao 15, usred Beograd su me petorica prebila, gazila dok sam bio na zemlji. Tada sam sebi rekao da to više nikada neću dopustiti. Nije reč ni o kakvoj romanisiranoj veštini, već sistemu koji je ruska vlada stvorila za specijalne jedinice i KGB, bez kapa, pojaseva... Ima i meditacije, polivanja ledenom vodom dva puta na dan, jednom nedeljno postim, ne pijem ni vodu... Moj mikrosvet sačinjavaju muzika, Ana, pedagogija, knjige i internet..." Skoro je godinu dana u braku, još nema dece, a voleo bi da prvo dobije devojčicu...
|