Са њим је отишао и део фудбалске историје. На том игралишту Моша Марјановић је дао гол Замори, савладан је Планичка, а после Другог светског рата одигране су многе лепе и узбудљиве утакмице.После опроштајне утакмице стадион је порушен и на његовим темељима почео је да се гради нов, модеран спортски објекат. Претходно, да би се дошло до површине новог терена, 12 метара нижег од ранијег, требало је да се избаци преко 350.000 кубика земље и 15.000 кубика камена. Поред велелепног изгледа, стадион је добио и у то време изузетну траву на игралишту, са дренажом и свим слојевима непоходним са “живот” травнатог терена.       Тај нови стадион светлост дана први пут је угледао три године касније. Своје капије званично је отворио 1. септембра 1963. године на првенственој утакмици са Ријеком (2:1). Тада је на још увек недовршеним трибинама, кроз петнаест оспособљених улаза ширине пет метара, прошло 55.000 гледалаца, да би рекорд те јесени био забележен у дербију са Партизаном – 74.000 гледалаца. Следеће године, пошто је стадион потпуно завршен, капацитет је износио 110.000 гледалаца.Први гол на Звездиној “Маракани” постигао је Трифун Михајловић, у сусрету пионира Звезде и Јединства из Земуна, предигри првенственог меча са Ријеком. Први званични, прволигашки погодак, дело је Ријечанина Вукоја, док је први гол за сениорски тим Црвене звезде постигао Душан Маравић, на истој утакмици.

И још нешто о рекордима. Ако се гледа по броју продатих улазница, рекорд београдске “Маракане” постављен је 23. априла 1975. године на утакмици полуфинала Купа купова са мађарским Ференцварошом (2:2). Званично, на трибинама је са купљеним картама било 96.070 душа, али се процењује да је те априлске ноћи заправо било присутно свих 110.000 гледалаца, колики је капацитет стадиона тада био.

У међувремену, та бројка је драстично смањена. Пратећи модернизацију и истовремено испуњавајући захтеве Европске фудбалске Уније, у циљу повећања комфора навијача и њихове безбедности, укинута су стајаћа места на стадиону. Постављене су столице на све четири трибине, тако да данас капацитет стадиона званично износи 55.000 седећих места.

Београд центар Европе

Међу рекордним посетама на београдској “Маракани” убраја се и меч финала Купа шампиона између Ајакса и Јувентуса (1:0), одигран 30. априла 1973. године. На трибинама је било 91.564 гледалаца са купљеним улазницама, што је трећа најпосећенија утакмица на званичној листи.