ПРВО ЕВРОПСКО ФИНАЛЕ Мало ко је очекивао да ће Звезда те кишовите јесени1978, после убедљивог пораза у Берлину (2:5), успети уопште да прође 1. коло Купа УЕФА, а камоли да незаборавна генерација, под вођством тренера Бранка Станковића, која је приказала изузетну такмичарску снагу и квалитет борећи се са тимовима из најјачих европских лига... Све је изгледало још нереалније кад су Источни Немци у београдском реваншу већ у 12. минуту дошли у вођство. Тај резултат остао је све до 60. минута, да би Звезда у фуриозном финишу начинила чудо: за последњих пола сата постиже четири поготка. Наредни противник био је шпански Спортинг, кога је Звезда најпре победила у Хихону голом Благојевића у 85. минуту (1:0), да би у реваншу стигла до изједначења и пласмана у наредно коло поготком капитена Петровића у 82. минуту (1:1).
Следећи противник био је славни Арсенал.
У четвртфиналу поново окршај са Енглезима и
“реприза”
претходног дуела са Арсеналом.
Тако је Звезда стигла
до полуфинала,
где је поново
морала у Берлин,
али овог пута
у западни. И кад је изгледало да ће Звезда те кишне вечери завршити европски поход, поново jе уследила голгетерска завршница: у 74. минуту Шестић је најспретнији у једној гужви и постиже гол за финале (1:2)
У финалу, моћна Борусија из Менхенгладбаха, тих година уз Бајерн најбољи тим Бундеслиге. Први сусрет, пред 87.500 гледалаца, завршен је 1:1, а оба гола постигли су наши играчи: Шестић је довео Звезду у вођство у 20. минуту, да би трагичар Јуришић пола сата пре краја ударцем главом постигао аутогол. Друга финална утакмица играна је у Диселдорфу, а навијачима Звезде остаће у лошој успомени понајвише захваљујући тенденциозном суђењу Алберта Микелотија. Италијански арбитар је у 15. минуту, послe дуела Симонсена и Јуришића, поклонио домаћем тиму пенал, који је Данац претворио у гол. У драматичној завршници ређале су се шансе нашег тима, али се резултат до краја није променио. Црвена звезда је у две финалне утакмице играла у саставу: Стојановић, Јовановић, Јовин, Муслин (Крмпотић), Милетовић, Јуришић, Петровић, Благојевић, Савић, Шестић (Миловановић), Милосављевић
|