Љуба Тадић о Црвеној Звезди
Управни одбор
Прво европско финале
Освајање света
Вечити дерби
Стадион
Навијачи
Галерија
Квиз
Назад на Црвена Звезда

ПРВО ЕВРОПСКО ФИНАЛЕ

Мало ко је очекивао да ће Звезда те кишовите јесени1978, после убедљивог пораза у Берлину (2:5), успети уопште да прође 1. коло Купа УЕФА, а камоли да незаборавна генерација, под вођством тренера Бранка Станковића, која је приказала изузетну такмичарску снагу и квалитет борећи се са тимовима из најјачих европских лига...

Све је изгледало још нереалније кад су Источни Немци у београдском реваншу већ у 12. минуту дошли у вођство. Тај резултат остао је све до 60. минута, да би Звезда у фуриозном финишу начинила чудо: за последњих пола сата постиже четири поготка.

Наредни противник био је шпански Спортинг, кога је Звезда најпре победила у Хихону голом Благојевића у 85. минуту (1:0), да би у реваншу стигла до изједначења и пласмана у наредно коло поготком капитена Петровића у 82. минуту (1:1).

Следећи противник био је славни Арсенал.
Први меч на Маракани, Звезда је добила резултатом 1:0, стрелац Благојевић. Реванш на чувеном Хајберију донео је незаборавне слике које ће се годинама после вртети на разним спортским шпицама..
Арсенал jе 20-так минута пре краја анулирао Звездину предност из првог меча и кад су се очекивали продужеци, у 87. минуту Савић мајсторски крунише акцију комплетног навалног реда: утрчава у шеснаестерац и волеј-ударцем шаље лопту под пречку голмана Џенингса
(1:1).

 

У четвртфиналу поново окршај са Енглезима ирепризапретходног дуела са Арсеналом.
Вест Бромвич, предво|ен Риџисом и Канингемом, губи у Београду са 1:0 незаборавномкифломСавића из слободног ударца и то четири минута пре краја меча! Реванш у Бирмингему био је верна копија оног из Лондона. Домаћин је дуго водио голом центарфора Риџиса, да би Шестић три мунута пре краја побегао енглеској одбрани и лоб ударцем матирао истрчалог голмана.

 

Тако је Звезда стигла до полуфинала, где је поново морала у Берлин, али овог пута у западни.
За противника је добила снажан тим Херте. Меч у Београду остао је упамћен по раном голу Савића за минималну предност пред реванш (1:0). Утакмица у Немачкој, играна на блатњавом терену, почела је изузетно лоше по Београђане: већ у 18.минуту Херта је головима Бера и Сидке водила с 2:0.

И кад је изгледало да ће Звезда те кишне вечери завршити европски поход, поново jе уследила голгетерска завршница: у 74. минуту Шестић је најспретнији у једној гужви и постиже гол за финале (1:2)

 

У финалу, моћна Борусија из Менхенгладбаха, тих година уз Бајерн најбољи тим Бундеслиге. Први сусрет, пред 87.500 гледалаца, завршен је 1:1, а оба гола постигли су наши играчи: Шестић је довео Звезду у вођство у 20. минуту, да би трагичар Јуришић пола сата пре краја ударцем главом постигао аутогол.

Друга финална утакмица играна је у Диселдорфу, а навијачима Звезде остаће у лошој успомени понајвише захваљујући тенденциозном суђењу Алберта Микелотија. Италијански арбитар је у 15. минуту, послe дуела Симонсена и Јуришића, поклонио домаћем тиму пенал, који је Данац претворио у гол. У драматичној завршници ређале су се шансе нашег тима, али се резултат до краја није променио.

Црвена звезда је у две финалне утакмице играла у саставу:

Стојановић, Јовановић, Јовин, Муслин (Крмпотић), Милетовић, Јуришић, Петровић, Благојевић, Савић, Шестић (Миловановић), Милосављевић