|
|
||||
 |
 |
|||
|
|
Na osnovu člana 44. Zakona o srednjoj školi ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 4/93), ministar prosvete donosi:
PRAVILNIK O OCENJIVANJU UČENIKA U NASTAVI I POLAGANJU ISPITA U SREDNJOJ ŠKOLI
I – OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim pravilnikom utvrđuje se način i kriterijum ocenjivanja učenika u nastavi i način i vreme polaganja ispita u srednjoj školi (u daljem tekstu: škola). U školi se polažu: razredni, popravni, dopunski, godišnji, specijalistički ispit za proveru osposobljenosti i kvalifikacioni, odnosno prijemni ispit. Polaganje maturskog i završnog ispita reguliše se: Pravilnikom o sadržaju i načinu polaganja maturskog ispita u gimnaziji ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 30/94), Pravilnikom o sadržaju i načinu polaganja maturskog ispita u srednjoj stručnoj školi ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 8/96) i Pravilnikom o sadržaju i načinu polaganja završnog ispita u srednjoj stručnoj školi ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 23/95). Ministar donosi poseban pravilnik o ocenjivanju učenika eksperimentalnih škola, odnosno eksperimentalnih odeljenja.
1. Ocenjivanje učenika iz nastavnih predmeta
Član 2.
Ocenjivanje učenika iz nastavnih predmeta je stalan obrazovno-vaspitni postupak koji ima više funkcija. Ocena naročito treba: - da bude objektivna i pouzdana mera napredovanja učenika u savladavanju nastavnog plana i programa; - da učenika obaveštava redovno o postignuću; - da podstiče na aktivan odnos prema nastavim, drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada i učenja; - da je pokazatelj efikasnosti rada nastavnika i škole.
Član 3.
Kriterijum ocenjivanja uspeha učenika iz nastavnog predmeta su: vrsta, obim i nivo usvojenih znanja, umeća i veština u odnosu na propisane nastavnim planom i programom za predmet, razred, obrazovni profil, odnosno vrstu škole. Vrsta znanja, umeća i veština, u smislu ovog pravilnika, određuje se kao osnovna, proširena i produbljena u odnosu na njihov značaj za ostvarivanje cilja i zadataka predmeta. Za dovoljnu ocenu neophodna su osnovna znanja. Za veću ocenu od dovoljne neophodna su proširena, odnosno produbljena znanja, umeća i veštine učenika. Obim znanja, umeća i veština utvrđuje se zavisno od količine usvojenih sadržaja propisanih za određeni predmet. Nivo znanja, umeća i veština utvrđuje se zavisno od kvaliteta usvojenog sadržaja: složenosti usvojenih znanja, umeća i veština; stepena shvatanja i razumevanja usvojenih sadržaja i osposobljenosti za njihovu primenu.
Član 4.
Postignuće učenika iz nastavnih predmeta, ostvarenog u nastavi i polaganjem ispita, ocenjuje se opisnom i brojčanom ocenom: odličan (5), vrlodobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i nedovoljan (1). Ocena nedovoljan (1) nije prolazna.
Član 5. Ocenu odličan (5) dobija učenik: 1) koji je u celini usvojio osnovna, proširena i produbljena znanja, umeća i veštine, a prema programu predmeta; 2) čija su znanja, umeća i veštine na nivou razumevanja i samostalne primene u srodnim i novim okolnostima, odnosno koji: - uočava bitno, - lako odvaja pojedinačno, opšte i posebno radi uopštavanja, - logički povezuje činjenice i pojmove, - samostalno zaključuje na osnovu datih podataka, - kritički rasuđuje, - rešava probleme na nivou stvaralačkog mišljenja, - poseduje bogat rečnik i lako se sadržajno usmeno i pismeno izražava, - lako i brzo primenjuje stečena znanja, - ispoljava kreativnu aktivnost na većini časova tog predmeta, - pokazuje interesovanja i samoinicijativnost za proširenje stečenog znanja i dodatno samoobrazovanje; 3) koji je ovladao predviđenim psihomotornim umećima i veštinama u rukovanju sredstvima i tehnikama rada na nivou samostalne i stvaralačke primene u različitim okolnostima.
Član 6.
Ocenu vrlodobar (4) dobija učenik: 1) koji je u celini usvojio osnovna znanja, umeća i veštine i usvojio više od polovine proširenih, odnosno produbljenih znanja, umeća i veština, a prema programu predmeta; 2) čija su znanja, umeća i veštine na nivou samostalne reprodukcije, razumevanja i primene, odnosno koji: - uočava bitno, - lako razume, zaključuje i reprodukuje činjenice, date definicije i zakonitosti, - kritički analizira činjenice i formuliše pravila, - lako se usmeno i pismeno izražava, - ispoljava aktivnosti na većini časova u idejama, rešenjima na nov način, - samostalno i uz pomoć nastavnika praktično primenjuje znanja, umeća i veštine u istim i sličnim situacijama, - ispoljava interesovanja i upornost u savlađivanju predviđenih sadržaja programa; 3) koji je ovladao predviđenim psihomotornim umećima i veštinama u rukovanju sredstvima i tehnikama rada na nivou samostalne primene.
Član 7.
Ocenu dobar (3) dobija učenik: 1) koji je u celini usvojio osnovna znanja, umeća i veštine i polovinu proširenih znanja, umeća i veština, a prema programu predmeta; 2) čija su znanja, umeća i veštine na nivou samostalne reprodukcije i razumevanja uz pomoć nastavnika, odnosno na nivou mogućnosti učenika da: - shvati značenje naučenih sadržaja, objašnjenja i da ih povezuje, - uočava bitno, a u situacijama analiza, apstrahovanja i zaključivanja zahteva posebno zalaganje nastavnika i dodatnu pomoć, - ima teškoća u brzom i tečnom usmenom i pismenom izražavanju; 3) koji je ovladao predviđenim psihomotornim umećima i veštinama u rukovanju sredstvima i tehnikama rada na nivou primene.
Član 8.
Ocenu dovoljan (2) dobija učenik: 1) koji je usvojio znanja, umeća i veštine, a prema programu predmeta; 2) čija su znanja, umeća i veštine na nivou reprodukcije uz nastavnikovu pomoć, odnosno koji: - ispoljava teškoće u analizi činjenica, podataka, njihovom uopštavanju i zaključivanju, - ima sklonost ka pasivnom zapamćivanju i mehaničkom reprodukovanju, - ima teškoće u usmenom i pismenom izražavanju, - ispoljava nesnalaženje u novim situacijama. 3) koji je ovladao predviđenim psihomotornim veštinama i umećima u rukovanju sredstvima i tehnikama rada uz pomoć nastavnika.
Član 9.
Ocenu nedovoljan (1) dobija učenik koji nije usvojio osnovna znanja, umeća i veštine iz programa predmeta.
Član 10.
Vrednovanje i ocenjivanje učenika iz nastavnih predmeta koji zahtevaju posebne sposobnosti – likovna kultura, muzička kultura i fizičko vaspitanje – vrši se prema individualnim sposobnostima, stepenu spremnosti i uspešnosti učenika. Ukoliko učenik nema izražajnije sposobnosti za nastavni predmet iz prethodnog stava, nastavnik, odnosno ispitivač prilikom ocenjivanja uzima u obzir učenikov odnos i zalaganje u tom predmetu. Odredbe ovog člana koje se odnose na nastavne predmete likovna kultura i muzička kultura ne odnose se na ocenjivanje učenika muzičke i baletske škole.
II – Postupak ocenjivanja učenika u nastavi
Član 11.
Vrednovanje i ocenjivanje postignuća učenika u nastavi vrši se primenom odgovarajućih oblika, metoda, tehnika i instrumenata. Sistematsko i kontinuirano praćenje, upoznavanje, vrednovanje i ocenjivanje rada i rezultata učenika u nastavi obavlja predmetni nastavnik, pri čemu najmanje dva puta u jednom polugodištu, javno i uz obrazloženje, iskazuje i evidentira postignuće učenika u razrednu knjigu. U ocenjivanju učenika nastavnik, odnosno ispitivač služi se usmenim proveravanjem postignuća učenika, pismenim proveravanjem znanja i sposobnosti iz predmeta za koje je to utvrđeno nastanim programom, serijama zadataka objektivnog tipa, testovima znanja, izvođenjem laboratorijskih vežbi, izradom praktičnih radova i na drugi nastavnim programom propisani način.
Član 12.
Pismenu proveru znanja iz predmeta za koje je nastavnim programom propisano, nastavnik planira godišnjim programom rada i obavezno upisuje u odgovarajuću rubriku evidencije obrazovno-vaspitnog rada. Teme, odnosno grupe zadataka za pismeno proveravanje znanja i sposobnosti učenika, kao i serije zadataka objektivnog tipa, po pravilu, priprema odgovarajući stručni aktiv nastavnika škole. Testove znanja sastavlja Republički pedagoški zavod ili druga stručna institucija.
Član 13.
Izvršeno proveravanje znanja učenika testovima znanja, čiji je okvir 100 bodova, pretvara se u brojčane ocene po obrascu: - od 0 do 40 bodova – nedovoljan (1), - od 41 do 55 bodova – dovoljan (2), - od 56 do 70 bodova – dobar (3), - od 71 do 85 bodova – vrlodobar (4), - od 86 do 100 bodova – odličan (5).
Član 14.
Pri ocenjivanju nastavnik je dužan da vodi računa o ravnomernoj opterećenosti učenika u toku polugodišta, nastavne sedmice i nastavnog dana. U toku jedne nastavne sedmice učenik može imati najviše dve pismene provere znanja iz predmeta za koje je nastavnim programom to propisano, ili proveru znanja testovima znanja iz najviše dva nastavna predmeta, ili pismenu proveru iz jednog predmeta i proveru znanja testom znanja u drugom nastavnom predmetu. U toku jednog nastavnog dana učenik može biti ocenjen usmenim proveravanjem znanja ili proverom znanja zadacima objektivnog tipa ili na drugi način iz člana 11. ovog pravilnika iz najviše dva nastavna predmeta. Periodične ocene dobijene pismenim proveravanjem znanja upisuju se u razrednu knjigu najkasnije sedam dana od izvršene provere.
Član 15.
Zaključne ocene iz nastavnih predmeta i opšti uspeh uenika obavezno se utvrđuju dva puta u toku školske godine – na kraju prvog i na kraju drugog polugodišta, odnosno nakon obavljenih razrednih ili popravnih ispita.
Član 16.
Zaključnu ocenu iz nastavnog predmeta, na predlog predmetnog nastavnika, a iz vladanja na predlog odeljenskog starešine, utvrđuje odeljensko veće.
Član 17.
Zaključna ocena iz nastavnog predmeta se ne može utvrditi samo na osnovu pismene provere ili jedne usmene provere znanja i ne može biti veća od najveće periodične ocene dobijene bilo kojom tehnikom provere znanja. Odeljensko veće ne može zaključiti pozitivnu ocenu na osnovu pretežnog broja negativnih ocena, niti zaključiti negativnu ocenu iz pretežnog broja pozitivnih pojedinačnih ocena.
Član 18.
Prilikom predlaganja i utvrđivanja zaključne ocene ravnopravno se posmatraju ocene dobijene različitom tehnikom provere znanja.
Član 19.
Učeniku se ne može smanjiti ocena iz nastavnog predmeta zbog neprimernog ponašanja u školi ili neispunjavanja obaveza prema fakultativnim i vannastavnim oblicima rada.
Član 20.
Ako učenik ima dovoljno ocena za utvrđivanje zaključne pozitivne ocene u skladu sa odredbama čl. 16. do 19. ovog pravilnika, odeljensko veće utvrđuje zaključnu ocenu: - za prosek svih ocena 1,50 do 2,49 – dovoljan (2); - za prosek svih ocena 2,50 do 3,49 – dobar (3); - za prosek svih ocena 3,50 do 4,49 – vrlodobar (4); - za prosek svih ocena 4,50 do 5,00 – odličan (5).
Član 21.
Nastavnik ne može predložiti, niti odeljensko veće utvrditi ocenu suprotno odredbama ovog pravilnika. Izuzetno odeljensko veće može pozitivnu ocenu iz člana 20. uvećati učeniku koji iz svih ostalih predmeta ima veće ocene ili se učeniku tako povećava opšti uspeh.
Član 22.
Ako odeljensko veće ne prihvati predlog zaključne ocene predmetnog nastavnika ono utvrđuje novu ocenu većinom glasova u skladu sa ovim pravilnikom. Utvrđena ocena se evidentira u napomeni, a u zapisniku sa odeljenskog veća šire obrazlaže. Zaključna ocena utvrđena na odeljenskom veću upisuje se u knjigu evidencije obrazovno-vaspitnog rada u za to predviđenu rubriku. Kada učenik ima negativnu ocenu iz predmeta u toku cele nastavne godine, odeljensko veće mu utvrđuje negativnu ocenu.
Član 23.
Kada je utvrđena ocena pogrešno upisana, poništava se precrtavanjem i overava potpisom odeljenskog veća i pečatom škole.
Član 24.
Direktor, pedagog i odeljenski starešina su obavezni da: - stalno prate ocenjivanje učenika; - podstiču nastavnike da učenike redovno ocenjuju i da na propisan način evidentiraju ocene; - o ocenjivanju obaveštavaju učenika, njegovog roditelja, odnosno staratelja.
Član 25.
Nastavnik prilikom provere znanja ne može upućivati uvredljive reči učeniku, odeljenju ili učenikovim roditeljima. Učenik ne može dobiti negativnu ocenu kada je iz bilo kojih razloga odsutan sa nastave. Ponašanje suprotno st. 1. i 2. ovog člana smatra se težom povredom radnih obaveza nastavnika.
Član 26.
Ako više od 10 roditelja istog odeljenja smatra da ocenjivanje učenika od strane nastavnika nije u skladu sa ovim pravilnikom, mogu podneti prigovor i zatražiti da učenici komisijski budu ponovo ispitani i ocenjeni. Zahtev se može podneti ako: - ocenjivanje nastavnika nije bilo objektivno; - ocenjivanje učenika nije imalo za cilj utvrbđivanje šta su i koliko učenici naučili; - obim i nivo traženih znanja veći od predviđenog ovim pravilnikom; - nastavnik i za manje ocene traži poznavanje gradiva, odnosno zadataka koji nisu obrađeni i koji nisu sadržani u odobrenim udžbenicima; - ako je na drugi način utvrđena neregularnost ocenjivanja.
Član 27.
Ako direktor oceni da je zahtev roditelja opravdan, formiraće komisiju koja će izvršiti proveru znanja učenika. Komisiju čine dva verifikovana nastavnika i školski nadzornik RPZ za taj predmet, a u komisiji ne može biti nastavnik na čije je ocene podnesen prigovor. Ocena komisije je konačna. Pre donošenja odluke po zahtevu roditelja, direktor će zatražiti i mišljenje RPZ, a uzeće u obzir i svoje ranije uvide u rad i ocenjivanje učenika od strane nastavnika. Učenici koji polažu ispit po ovom članu ne plaćaju nikakve troškove.
2. Ocenjivanje vladanja učenika
Član 28.
Vladanje učenika izražava se ocenom: primerno, vrlodobro, zadovoljava i loše.
Član 29.
Ocena iz vladanja utvrđuje se na osnovu: redovnosti pohađanja nastave i izvršavanja ostalih školskih obaveza; ponašanja učenika u skladu sa Zakonom o srednjoj školi i propisima donesenim na osnovu njega; ponašanja učenika u odnosu na druge učenike zaposlene u školi, školsku imovinu, radnike i imovinu drugih organizacija u kojima se ostvaruje nastavni plan i program. Prilikom ocenjivanja vladanja učenika sagledava se ličnost i ponašanje učenika u celini.
Član 30.
Ocenu primerno dobija učenik koji redovno pohađa nastavu i ponaša se u skladu sa propisanim obavezama i odgovornostima. Ocena iz vladanja smanjuje se u slučaju kada je učeniku izrečena vaspitno-disciplinska mera za povredu obaveze učenika i neopravdanog izostajanja sa nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada, i to: - za opomenu ili ukor odeljenskog starešine ili neopravdano izostajanje sa nastave od 6 do 15 časova, vladanje se ocenjuje ocenom: vrlodobro, - za ukor odeljenskog veća ili neopravdano izostajanje sa nastave od 16 do 25 časova, vladanje se ocenjuje ocenom: zadovoljava, - za ukor direktora škole ili ukor nastavničkog veća škole ili neopravdano izostajanje sa nastave od 26 do 35 časova, vladanje se ocenjuje ocenom: loše. Ocena iz vladanja popravlja se kada dođe do pozitivnih promena u ponašanju učenika. Opšti uspeh učenika ne utiče na ocenu iz vladanja, niti ocena iz vladanja utiče na opšti ili pojedinačni uspeh učenika.
|
|
||
|
|
||||
